Prokletstvo malogradjanštine, najbolje razumeju oni koji su se rodili i odrasli u nekom manjem mestu, nekoliko kilometara od prvog većeg grada.
Rođenjem osuđeni tu da žive (bar do 18. godine), stanovnici tog mesta prokleti su ovom kletvom ni krivi ni dužni. Ili onom „dabogda do kraja života da ne izađeš iz odatle!! E tako!“
Prokletstvo malog mesta (u daljem tekstu „PMM“) odnosi se na one koji su ceo svoj život proveli u njemu, oni su tu pošli u školu, našli prvu devojku, završili školu, zaposlili se, oženili i ostarili tu. Lepo…
PMM je razlog zašto svoju bivšu devojku ili momka srećeš bar jednom u dva dana, hteo ili ne. PMM te osuđuje da svaki dan, hteo ili ne, provodiš u društvu istih ljudi, da kupuješ kod istih trgovaca, da srećeš iste ljude i da pričaš o istim ljudima. PMM proširi najnoviji trač i rekordnom roku, pa se upravo zato tamo uvek zna ko ima novu devojku, ko nema (više) devojku, ko se s kim posvađao, ko je umro, a ko je dobio dete, ko je koga po*ebao i zašto, ko se sa kim viđa i zašto, ko šta vozi, ko šta drži, ko je gde kupio kuću ili plac, ko gde radi, ko se razvodi ili udaje…
Svako malo mesto, ima svoju glavnu ulicu, otvorenu za saobraćaj i prepunu kafića u vreme leta, a praznu i tihu u vreme kada deca idu u školu, a matorima ne pada na pamet da izađu iz kuće. U toj glavnoj ulici sve se zna – ko sa kim i gde sedi i pije kafu, ko sa kim izlazi da šeta. Svaki par, iole malo vredan pažnje, šeta se tom glavnom ulicom od prvog dana svog zabavljanja od tačke A do tačke B.
Prednost ovog malog mesta je doduše to što se retko dešava da momak startuje devojku greškom, a da ne zna da je ona već zauzeta. U ovom malom mestu se tačno zna ko je sa kim i koliko dugo. Čak i ako vas to ne interesuje, vi to znate. Znate neke od najbitnijih detalja iz života ljudi sa kojima ste progovorili dva puta u životu, zadnji put kritikujući kišu dok ste čekali red u lokalnoj pekari ili ne daj Bože, pošti!
Ovo malo mesto na brdovitom Balkanu ima bioskop, glavnu ulicu, gomilu kafića, par supermarketa, nekoliko banki, par visokih zgrada, osnovne škole i gimnaziju, kao i ostale državne i opštinske institucije što je uglavnom sve što vam treba za normalan život.
Ipak, to je retko kome u tom mestu dovoljno, te srednjoškolci i studenti prvom prilikom beže u prvi udaljeni veliki grad gde se napokon skuće u iznajmljenoj sobi.
Ima i onih koji se rado vrate u svoj rodni grad kako bi opet slušali lokalne tračeve i družili se sa ortacima iz detinjstva. Tamo je sve blizu i sve je na dohvat ruke.
Blago vama čoveče, kako bi ja opet živeo ovde, sve vam je tu. Centar na pet minuta, teren za basket iza ćoška , sve ti je ispred nosa.
Monotonija bre, znao bi da si ovde svaki dan, ti dođeš jednom u mesec dana i presediš ovde leti.
Misliš, kod mene u većem gradu nije monotonija? Ovaj grad bar ima dušu.
(God save us….)
Inače PMM (prokletstvo malog grada – da ne zaboravite) čine i „gluvi telefoni“… Svi znaju ponešto o svakom, a ono što ne znaju, izmisle.
A evo i primera(imena su izmenjena):
Glavni akteri priče su Srdjan & Marina, mlad, srecan, uspešan bračni par i zna ih većina ovog malog mesta na brdovitom balkanu.
Dogodovština počinje kada je Srđan jednog dana prošetao do novotvorene kineske prodavnice:
Gle, hehehehe, kineski dildo! Verovatno su radioaktivni! Hihihihi! Samo 300 dinara, definitivno su radioaktivni!!! Aha, sad ću da kupim jedan Gogiju iz fazona, sutra mu je rođendan, a stalno smara sa nekim jeba*kim pričama! Sad ću mu je*em mamicu! Hahaha
Kupuje dildo, a na kasi sreće, malera, poznanicu Mariju. Ona ni pet ni šest, pravo pogled u korpu… Srđan crveni, pokušava nevešto da se izvadi:
Kkkupio sam drugaru za rođendan.
Aha, ok.
Marija kako je izašla iz kineske radnje trči kod Ane:
Srđan kupio Marini dildo za rođendan!
Aha! Ana ni pet ni šest pravo kod Sanele, al kod Sanele i njena drugarica Mira:
Srđan kupio Marini dildo za rođendan, rešili da malo experimentišu (namig)!
Tu se vec priča račva na dve strane. Sanela trči kod Sanje sa pričom „Srđan kupio Marini dildo da probaju dve rupe u isto vreme!„, a Mira trči kod Milene sa pričom „Srđan kupio dildo Marini da mu ga ona gurne u pedu za vreme sexa!“ Sanja odlazi kod Dragane sa pričom da Marina voli u dve rupe u isto vreme, a Milena kod Milice sa pričom da Srđan voli da mu ga guraju u…
I tako priča ide gradom, od usta do usta, brzinom telegrafa širi se, raste. Epidemija. Virus .
Sutradan dolazi Srđan sa posla:
Kuuuurvooooooo!!!“ Čuo sam, ceo grad priča o tome kako se kurvaš za pare, i da si toliko zauzeta da sve primaš po dvojicu istovremeno!
A Marina:
Ćuti, budalo, pokri se s uši, znam sad kako si dobio poso, dao si da te predsednik opštine i onaj njegov zamenik je*u istovremeno, eto kako si dobio poso u opštinu!!!
Kraj idile…. ali ne i kraj priče.Sutradan naslov u Blicu: SKANDAL -PREDSEDNIK OPŠTINE PODNEO OSTAVKU ZBOG GAY AFERE!!!
U Svetu objavljuju slike predsednika opštine na plaži na kojoj ima i muškaraca, kao definitivan dozak da je gay (FOTO + VIDEO)…
Ivan Ivanović dobio novu žrtvu za narednih godinu dana, posto su Boki13 i Velja izašli iz mode…
I na kraju shvatiš da ovo malo mesto može da napravi najveću Zvezdu od svih, a ne saša Popović.
Ljubav svima
Do sledećeg pisanja
Just J
Jelena Antonić je jedna od najpoznatijih leskovačkih maneknenki. U svetu modelinga je od 1992. godine. Obožava hejtere, nema dlake na jeziku i smatra da svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ne podnosi ljudsku glupost i mediokritete . Voli kreativni haos, fascinirana je ljudima koji se ne uklapaju u kalupe, obožava ljude sa vizijama, kreativne i sve koji se razlikuju i odstupaju od „pravila“. Geslo koga se drži joj je: „Hrani mozak i napravi otisak u vasioni“. Uvek buntovna i ne kaje se ni zbog čega.
Ostavite odgovor