Beleška o autoru –AUTOBIOGRAFSKA ISPOVEST OD KOE IMA PO GRAD

Beleška o autoru –AUTOBIOGRAFSKA ISPOVEST OD KOE IMA PO GRAD

14:54
233
0
Leskovačke Vesti
PODELI

Svoj život započinje u bolnicu, neposredno nakon što je njegov tatko dao četristo marke na doktora. Tad marke beoše. Babica beše nešto uvređena. Izgleda nije volela praline.

Već za drugi rođendan uspevaju da mu izvadiv izvod iz matične knjige rođenih iz opštinu. Za uverenje o državljanstvu su tad predali. Još čekav.

Dok su majka i tatko imali rabotu nije imao koj da ga čuva. Zato emigrira u ruralni krajevi, kod babu i dedu, i tamo provodi bezbrižno detinjstvo dok ‘vata skakutke po livade i krade jajca od misirke. Od malečko voli prženo.

Zbog toga što je džanabet biva na vezu upisan u predškolsku ustanovu u koju je direktor bio od njegovog teču drugar iz školu. Nekoliko dana nakon upis dobija v’ške.

Koristeći nepažnju vaspitačice koja je s koleginice kupuvala neke trenerke i jambolije na rate, kroz otvorena vrata napušta „Ciciban“. Preko ljudi iz SUP vraćen je u toplo porodično gnjezdo gde ga je čekala majka sa sukaljku.

U Leskovac završava i drugu osnovnu školu, jer ga iz prvu isteraše. Zbog toga i kuburi s’ jezici. S padeži najviše. Ali mu to ne smeta da već tad krene da piše svoja prva literalna dela na koja se učiteljica uvek kritički ostvrtala z dvojku.

U peti razred pokazuje talenat za muziku i vrlo brzo (do prvo polugođe u sedmi) doktorira na jednoredni metalofon. Kao nagradu kupujev mu ‘armoniku dugmetaru. Njegova muzička karijera završava se naglo kad je od mnogo razvukuvanje pocepio me’ovi.

U toku osnovnog školovanja naročito se isticao u prirodne nauke i više puta je pohvaljen od strane nastavnici biologije, matematike i fizike sa šljakanicu po šiju upućenu u želji da prestane da zoruje na časovi.

U Leskovac se upisuje i u srednju školu. Trudom, radom i sa 70 neopravdana završava je za pet godine. Na namešteni izbori biran je dva puta za precednika odeljenske zajednice. Nakon završetka posećuje razrednog starešinu i ostavlja mu prase u gepik od „Zastavu“. Pokrio je prvo s’ karton i najlon dole da se tapacir ne usere.

Uzima diplomu, ostavlja gu na šifonjer da zbira prašinu i odlazi na Tehnološki fakultet, do klozet, i posle do grad da završi nešto.

Zna ćirilicu. 2008. godine upisuje kurs iz latinicu. Do jun 2009. godine stiže do slovo S.

Porodičan čovek. Živi s’ roditelji. Izdržavaju ga. Na tu činjenicu je jednom prilikom ukazao i njegov tatko kad je ‘teo da ga isfrlji iz kuću. Neženjet. Nema mače, a kučiki ne voli otkad su ga icepili jednom kod Južni blok. Tužio je grad, dobre pare uzede. Zato čuva štiglice koje mu sve usraše po kuću.

Politički aktivan od rane mladosti, otkad su mu jednom prilikom pritrebale pare za u grad. Bio je član više od tri partije jer u prve tri nije dobio rabotu.

Tendencije da postane propalitet prvi primećuje njegov deda koji ga upisuje na seminar za branje maline. Nakon što su mu svitke izletele odlučuje se da nastavi s nešto po lako. Baca se ponovo na pisanje i već posle neko’lko meseci potpisuje ugovor sa štampariju da istovara kutije s toneri. Pošto se iskilavio s mašinu za papirne hilzne, napušta radno mesto na radost poslodavca.

Ubrzo nakon toga završava preko zavod kurs za švajsovanje. Od značajnih dostignuća u ovoj oblasti tu su naučni rad na temu „Ručno elektrolučno zavarivanje bloka motora od Golf“ i doktorska disertacija na temu „Eksploatacija šljivovice prilikom korišćenja Tungstenove elektrode“.

Od nemanje ko’e da radi i zbog toga što su ga u’vatile lutke, jedno veče dok je čekao da se skine film na torent, pravi stranicu na Fejsbuk „Koe ima po grad“. Na njoj počinje da objavljuje tekstovi o gradu u kome je rođen i po koj se maje ko zaulav cel život. Prvi radovi prolaze vrlo zapaženo i ohrabren sa petnajes ljudi na stranicu ozbiljnije se baca na pisanje.

U cilju prevencije od utepuvanje s motku, svoji tekstovi i dalje objavljuje anonimno. Anonimnost mu donosi slavu po širu familiju koja za njega ponosno ističe da se zanosi ko muda u kosidbu.

Od tad kreću da se nižu priznanja kao što su Bađavdžija godine, Orden za mlatenje granjke prvog stepena, Trofej za izložena grla autohtonih rasa Moravka, Resavka i Mangulica 2016 i priznanje u miliciju od lopovi što su mu ukrali biciklu pre dve godine.

preuzeto sa stranice Koe ima po grad?

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Leskovačkih Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Leskovačkih Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Leskovačkih Vesti se možete obratiti ovde: info {at} leskovackevesti {dot} rs