Volim Srbiju ali se ne bih vratio da radim i živim u njoj

Tridesetpetogodišnji Daniel Ilić iz varoši Vučje kod Leskovca proglašen je za najboljeg lokalnog privrednika u Vasbiju u Švedskoj i tako postao prvi Srbiin sa ovim laskavim priznanjem u toj skandinavskoj zemlji.

Ilić je vlasnik i direktor firme „Renew Service AB“, specijalizovane za administrativno, ekonomsko i tehničko odrzavanje kućnih saveta, odnosno zgrada, a nagradu je dobio kao privrednik i ličnost koja je 2016. godine svojim znanjem doprinela razvoju Vasbija, grada u blizini Stoholma.

U obrazloženju piše da sam ambiciozan, kreativan i inovativan, da zapošljavamo mlade, brinemo za prirodu. Cenilo se i to što smo organizovali seminare po školama i motivisali srednjoškolce vezano za posao, budućnost, preduzetnički duh i slično, ali i što sponzorišemo lokalne sportske klubove i organizacije koje se bore protiv nasilja – obajšnjava Ilić za „Jugmediu“, koji zapošljava 25 radnika, a tokom sezone i 3 puta više.

Kad odlazim kažem sebi da od ovoga što sam video ne može biti gore, kada se vartim vidim da sam pogrešio, da je još gore i da je pesimizam kod ljudi u stalnom rastu

Njegov put od Vučja do najboljeg lokalnog biznismena u Švedskoj posut je i patnjom i velikim radom.

Iz Srbije sam otišao 1993. godine sa majkom kada je ona ostala bez posla u vučjanskoj fabrici „Rateks“, a ubrzo potom i otac. Bile su to godine krize, bez novca, bez nade. Imao sam 12 godina i iza sebe sam ostavio drugove za kojima sam mnogo čeznuo. Ipak, brzo sam savladao jezik, završio osnovnu i srednju školu, a onda, Srbin, kao Srbin, prijavio se u vojsku i završio Vojnu akademiju. Bio sam švedski oficir, bio u Bosni, na Kosovu u Avganistanu. A onda, jednog dana odlučio da sve to napustim i počnem nešto konkretno da radim. Imao sam ideju. Ovde nije teško otvoriti firmu, i ako ne radiš dobro, ne plaćaš ni porez. Stečena vojna disciplina mi je pomogla da uspem u poslu – objašnjava.

Danil Ilić je oženjem Srpkinjom Milicom i ima sinčića od 11 meseci. Svaki godišnji odmor provodi u rodnom Vučju.

Poslednjih godina dolazim i mimo odmora na svadbe mojih rođaka i prijatelja. I uvek kada dođem ja se razočaram. Kad odlazim kažem sebi da od ovoga što sam video ne može biti gore, kada se vartim vidim da sam pogrešio, da je još gore i da je pesimizam kod ljudi u stalnom rastu – priča.

Iako je daleko od domovine, upućen je u društvena i politička zbivanja svoje matične države.

Moji vršnjaci, školovani i pametni ljudi koji su pokušali na različite načine da prosperiraju, da se zaposle, nisu uspeli. Žalosti me što ne vide budućnost u svojoj zemlji već svi gledaju kako da odu preko granice. Ekonomisti i doktori ne rade nigde ili bar daleko od svoje struke, deca i mladi pričaju o politici i već su članovi u različitim strankama. Pa to nije dobro. Ovde pola Švedske ne zna da imenuje bar dva ministra, niti je nekoga briga za politiku – objašnjava Ilić.

Na pitanje da li bi svoj biznis prebacio u Srbiju, odlučno odgovara – ne.

Ja sam Srbin i s ponosom to ističem, volim da odem na odmor u Srbiju ali sam predugo u Švedskoj i način poslovanja se razlikuje dosta tako da se ne bi snašao u Srbiji, blago rečeno“.

Inače, firma Danilea Ilića održava 4.000 stanova i ima 3 miliona evra godišnjeg obrta. U njegovoj firmi rade i Srbi i Šveđani.