Ovde više ne zalaze mladi, kojima je to bilo stecište i izletište udaljeno samo kilometar od centra grada, ali ni skitnice

Spomen park u Leskovcu sa “Šumskom boginjom” u centru, koju je britanski BBC uvrstio u deset najčudesnijih arhitektonskih struktura, i gde su danas položeni venci za Dan pobede nad fašizmom, zapušten je i zaboravljen, iako se njegovoj čudesnoj monumentalnosti divila umetnička javnost bivše Jugoslavije.

 „Šumska boginja“ od kamena i betona sa krajputašima i 34 stećka na kojima su ispisana 14 imena narodnih heroja iz Leskovca i okoline, značajnih revolucionara i palih boraca, okrnjen je i oskrnavljen i zarastao u korov koji se pokosi samo na ovaj dan.

Istoričari žale što ovaj memorijalni centar podugnut u znak sećanja više od 1.000 palih žrtava fašizma iz leskovačkog kraja, propada pune tri decenije.

Spomen park Revolucije zaslužuje veliku pažnju javnosti i očuvanje, ako ne zbog umetničke i arhitektonske važnosti onda zbog činjenice da je Leskovac podneo velike žrtve u Drugom svetskom ratu – kaže istoričar Veroljub Trajković.

Sa krune su visila četiri ornamenta (naušnice) koje su simbolizovale suze, ali njih danas nema. Preptostavlja se da su završile kao staro gvožđe na otpadu. Nestao je i ulazni portal, velelepna kapija na ulazu u sam Spomen park koje se sa nostalgijom sećaju stariji Leskovčani. U zapisima iz onog doba o njoj je govorio i sam autor.

Ovaj monument od 12 metara sa krunom na vrhu podignut je 1971. godine i na otvaranju spomen parka govorile su legendarni srpski glumci Marija Crnobori, Mira Stupica i Jovan Milićević. Delo je poznatog svetskog arhitekte Bogdana Bogdanovića, koji je za njegovu umetničku vrednost dobio i međnarodna priznanja.

Od ulaska u spomen kompleks posetilac se priprema da će doživeti nešto neobično što će mu na specifičan način prikazati borbu ovog kraja… Kapija u duhu narodne arhitekture pokazuje da ulazimo u domaći ambijent – zabeležio je sam Bogdanović.

Istoričari pamte da je osvetljenje bilo postavljeno prilikom otvaranja parka u neobičnim malim replikama kenofata duž čitave park staze. One su danas uništene. I od drvoreda duž Jajinskog puta u parku skoro da nije ostalo ništa.

To su sve posekli sami Leskovčani. Čim dođe zima, pojavi se neko i poseče bagrem ili zasađenu lipu. Sigurno im je trebalo za ogrev. Samo što za to nikoga tada nije bilo briga – priča Miloš Ilić, meštanin obližnje Hisarske ulice.

Lokalne vlasti planiraju rekonstrukciju najstarijeg parka u Leskovcu u podnožju Svetoilijskog groblja.

PROBLEM JE – OBEZBEĐENJE

Svesni smo važnosti parka i upravo radimo na idejnom rešenju kako da ga privedemo nameni. Krenućemo od rekonstrukcije ulaznog portala – kaže direktor JP Urbanizam i izgradnja Milenko Milenković.

Problem je, kao i tih sedamdesetih godina – obezbeđenje.

Još razmišljamo na koji način bi taj prostor mogao da se obezbedi od vandala, a prvo što ćemo morati da uradimo je da odradimo i sanaciju rasvete – objašnjava direktor Milenković.