Leskovački Spomen park sa spomenikom “Boginjom pobede” u centru, koga je britanski „BBC” uvrstio u deset najčudesnijih arhitektonskih struktura, prepušten je zubu vremena jer o njemu niko ne brine.
Ova monumentalna „grdosija” delo je svetski poznatof arhitekte Bogdana Bogdanovića, koji je te 1971. godine, kada je memorijalni centar i otvoren, dobio međunarodnu nagradu za najoriginalnije spomen obeležje moderne arhitekture
Nekada je bio svedočanstvo hrabrih ljudi, vojnih veterana i patriota. Danas je jedan od najučedsnijih spomenika u povest palima u Narodnooslobodilačkom ratu pao u zaborav, okrnjen i uraso u korov.
ARHITEKTOSKO BOGATSTVO LESKOVCA
Istoričari nesporno žale za tim što ovaj memorijalni centar palim žrtvama fašizma ovog kraja propada već pune tri decenije.
Spomen park Revolucije zaslužujej veliku pažnju javnosti i očuvanje, ako ne zbog umetničke i arhitektonske važnosti onda zbog činejnice da je Leskovac podneo velike žrtve u Drugom svetskom ratu – ističe istoričar Veroljub Trajković.
KO JE “BOGINJA POBEDE”?
Spomen-park se sastoji od tri osnovne celine: ceremonijalni put, prostor sa kenofatima i simbolična konična skulptura koja se uzdiže nad amfiteatrom. Put do spomen-prostora dug je 450 metara, a na njegovom početku stoji drveni ulaz izrezbaren po uzoru na lokalnu tradicionalnu arhitekturu.
Uz put se na svakih 8 do 12 metara nalazi po jedan omanji „krajputaš”. Komemorativni deo spomen-parka sastoji se od ukupno 34 stećka koji variraju od 1.2 do 2.2 m visine, od kojih su na njih 14 ispisana imena svih narodnih heroja iz Leskovca i okoline, na 3 značajni revolucionari, a na preostalih 17 pali borci sahranjeni u spomen-parku.
Centralni konični spomenik je zapravo kenotaf podigunut u čast preko 1.000 palih boraca NOVJ i žrtava fašizma iz Leskovca i okoline.
BOGDANOVIĆEVA „ŠUMSKA BOGINJA“
Spomenik je među lokalnim stanovništvom bio poznat pod imenom „Boginja pobede“, ali ga je sam Bogdanović prozvao „Šumska boginja“.
Spomnenik se sastoji od 12 metara visokog konusa na čijem vrhu stoji kruna sa koje su visila četiri ornamenta (naušnice) koje su simbolizovale suze. One su u međuvremenu pokradene i najverovatnije su završile u staro gvožđe.
Spomen-kompleks je svečano otvorio Petar Stambolić, 4. jula 1971. godine, a britak govor je održala jedna od najvećih glumica današnjice Mira Stupica
SLEDI REKONSTRUKCIJA
Lokalne vlasti planiraju rekonstrukciju celog parka, najstarijeg u Leskovcu, u narednoj godini.
Svesni smo važnosti parka i upravo radimo na idejnom rešenju kako da ga privedemo nameni. Krenućemo od rekonstrukcije ulaznog portala – kaže direktor JP Urbanizam i izgradnja Milenko Milenković.
Ulazni portal je zapravo velelepna kapija koja se nalazila na ulazu u sam Spomen park i koje se sa nostalgijom sećaju stariji Leskovčani. U zapisima iz onog doba o njoj je govorio i sam autor.
Od ulaska u spomen kompleks posetilac se priprema da će doživeti nešto neobično što će mu na specifičan način prikazati borbu ovog kraja… Kapija u duhu narodne arhitekture pokazuje da ulazimo u domaći ambijent – zabeležio je Bogdanović.
Na žalost, u zvaničnoj arhivi Narodnog muzeja u Leskovcu ne postoji ni jedna fotografija te kapije koja bi ostala kao zabeleženo svedočanstvo.
NEMAROM OSKRNAVLJENA LEPOTICA
Ipak, u Direkciji za urbanizam tvrde da će napraviti identičnu kapiju staroj, ali i kažu da se park mora obezbediti.
Još uvek razmišljamo na koji način bi taj prostor mogao da se obezbedi od vandala, a prvo što ćemo morati da uradimo je da odradimo i sanaciju rasvete – objašnjava direktor Milenković.
Istoričari pamte da je osvetljenje bilo postavljeno prilikom otvranja parka u neobičnim malim replikama kenofata, duž čitave park staze. One su danas uništene.
I od drvoreda duž Jajinskog puta u ovom parku skoro da nije ostalo ništa.
To su sve posekli sami Leskovčani. Čim dođe zima, pojavi se neko i poseče bagrem ili zasađenu lipu. Sigurno im je trebalo za ogrev. Samo što za to nikoga tada nije bilo briga – pričaju nam meštani obližnje Hisarske ulice.
OMILJENO IZLETIŠTE PRE „PAŠINE ČESME”
Park u kome se nalazi ovo spomen obeležje najstariji je u Leskovcu i formiran je još daleke 1895. godine.
Bio je uređen velikim cvetnim alejama i drvoredima, a Leskovčani su obožavali da tu dolaze na izlet – priča nam Mira Ninošević, istoričarka i direktorka Narodnog muzeja u Leskovcu.
U lokalnoj samoupravi tvrde da nisu zaboravili kako istorijski, tako i sentimentalni značaj ovog parka. Ipak, potebno je dosta sredstava da se on privde nameni.
Po gruboj proceni, oživljavanje „Šumske boginje” koštaće grad preko 2 miliona dinara. I neka će!
Ostavite odgovor