U vreme kada je bioskopa sve manje, a primat preuzimaju video zapisi i filmovi skinuti sa piratskih internet sajtova, Slobodan Šijan je filmsko stvaralaštvo izrazio rečima ,,Meni festivali ništa ne znače, Kan liči na pijacu. Bioskop u Parizu je imao projekciju mog filma, meni je to najveći uspeh. Kao mali odlazio sam u bioskop, bežao sa časova da bih pogledao film, postojali su bioskopi kao što je, Dom Armije, Akademija,, .
Kao vizuelni umetnik, jer je završio slikarstvo pored režije, Šijan kaže da su na njegove rane radove uticali, pored Živojina Pavlovića i slikar Leonid Šejka
Aludirajući na sveopštu globalizaciju filmskog zanata, koja s jedne strane otvara mogućnost za mlade, da putem moderne tehnologije potpuno nezavisno učestvuju u filmskom stvaranju, a sa druge pomalo zaboravlja svoje početke i osnovu – bioskopsko platno, Šijan je sinoć na tribini ,,U krupnom planu,, LKC-a govorio o počecima i razvoju.
Na početku me je zanimao eksperimentalni film, jer je poput slikarstva u pokretu. Grupa ljudi sa Likovne akademije koja se bavila psihodelijom, slikar Hiršl, umetnik Bunuševac. Mi smo u potpunosti bili orjentisani na zapadni svet i pratili sve što se tamo događa. Druženje sa Leonidom Šejkom, jednim od članova umetničke skupine Medijala. Posebno mi je bio interesantan njegov koncept ,,Đubrišta,, , imam i film koji sam radio u tom periodu ,,Gradsko đubrište na Adi Huji,, . Te filmove prikazujem u muzejima – ističe Šijan
Iako kaže da je eksperimentalni filmov njegovo trajno interesovanje, napominje da nije pravio podelu na takozvanu ,,visoku,, i ,,nisku.. kulturu, tako da je filmom ,,Maratonci trče počasni krug,, hteo da napravi zabavnu komediju koja se može pogledati u bioskopu, a slično je i sa filmom ,,Ko to tamo peva,, .
Niko od domaćih filmskih kritičara nije pomenuo ili primetio da je ,,Ko to tamo peva,, najava raspada Jugoslavije, kroz istorijsku prizmu II Svetskog rata, dok ,,Maratonci,, aludiraju na Titovu sahranu. Strana filmska kritika jeste primetila te detalje
Šijan se tokom razgovora osvrnuo i na ,,Crni talas,, jugoslovenske kinematografije ,,Savez komunista je te filmove okupio pod jedno i tako imenovao.
Danas je mladima teško objasniti zašto i kako su ti filmovi bili zabranjeni. Neke smo tek nedavno mogli da pogledamo, a u ono vreme bili su to sudski procesi gde su uklanjali čitave filmove, studente i profesore – priseća se.
Za kraj je mladima koji žele da se bave filmom, danas, u Srbiji, poručio da rade, da je to važno – treba snimati, koristiti prednosti koje nosi savremena tehnologija i oslanjati se na sopstvene snage, jer su filmski budžeti ograničeni i teško se dolazi do novca za snimanje filma.
Marija Paravinja
Ostavite odgovor