PRVI PUT: Predstava po motivima još uvek nenapisane knjige

Efekat staklene mašte – razgovor Jelene Tićmi s Vikorom de la Marom (Filip Radivojević)

Mini predstava pod nazivom „Efekat staklene mašte“ delo je Stefana Tićmija i deo drugog poglavlja knjige “Šta ćeš da budeš kada me prerasteš?”, na kojoj autor trenutno radi.

Predstava je sinoc izvedena u Domu kulture u Grdelici

Šizofrena cepanja Viktora de la Mara, čije vreme i breme je na scenu izveo Filip Radivojević, glumac leskovačkog Narodnog pozorišta, potresaju naratora, čiji lik u predstavi tumači sam pisac, ali i publiku ostavljaju zabezeknutom.

Otvorenih usta, kao kod zubara. Pisac treba da bude neka vrsta nadrilekara, i da čitaocima umesto „Zini“, kaze „Živi!“. Tako je barem izgledalo moje lice dok sam pratila predstavu.

Knjiga „šta ćeš da budeš kada me prerasteš“ piše se pažljivo, zamišljena da bude drugačije forme – kratki roman povezan sa pesmama koje se nalaze na kraju knjige.

Ovaj format obgrliće omot koji je uradio Dobrosav Boba Živković, jedan od najpoznatijih srpskih ilustratora

Poglavlje „Efekat staklene mašte“ je predstavljen kroz dijalog sa glumcem Filipom Radivojevićem.

Jelena – Filipe, koliko je teško breme Viktora de la Mara, u čiji si lik ušao nakon par proba? Koliko je jednom glumcu od važnosti reč, a koliko, evo, promociji jedne knjige, gluma?

Filip – Viktor je napisan tako da, onome ko čita, daje apsolutnu slobodu mašte i kreiranje lika. Naravno, postoje činjenice o samom njegovom životu i upravo one omogućavaju da onaj ko čita oslobodi svoju kreativnu ličnost i „obuče“ Viktora onako kako želi. Volim kad su stvari tako napisane. Za glumca ne postoji važno od manje važnog, sve je izazov, i na sceni i van nje. Zato je poziv glumca jedan od najlepših poziva. Iskreno, pitao sam se dobro i kako sad? Kako ću ja ovo, taj Viktor mi ni po čemu nije blizak, ali kada sam pročitao deo priče, koji je sinoć bio prezentovan, shvatio sam upravo ono o čemu sam pričao malopre, a to je da EFEKAT STAKLENE MAŠTE je upravo to, MAŠTA…. Da kroz čitanje možeš da se igraš likovima. Pisac je svesno ili ne ostavio ogroman prostor i uživao sam iskreno u svakoj napisanoj rečenici. Ogromno mi je zadovoljstvo što me je  Stefan pozvao da budem deo njegove knjige. Osnovna ideja je bila, ok, promocija, ali hajde da je proturimo kroz neke likove, da probamo nešto malo drugačije, kao neku mini radio dramu, da publici oživimo te likove, da ih izvadimo iz knjige. Nadam se da smo uspeli i da je publika uživala barem deo, koliko smo mi uživali. Mišljenja sam da ova knjiga ima ogroman potencijal za ozbiljnu pozorisnu dramu.