Brdo Hisar se sastoji od peskovito-šljunkovite gline i jezerskih sedimenata, pa samim tim ne postoji nikakva mogućnost da na mestu ispod „repetitora“  leži vulkanska kupa ugašena pre više hiljada godina, niti se ispod Hisara krije ugašeni vulkan, potvrđuje za Leskovačke vesti diplomirani inženjer geologije Slobodan Tasić.

Brdo Hisar za geologe nije nikakva nepoznanica,kao ni klizišta koja se javljaju na njemu, jer je Zavod za hidrogeologiju i inženjersku geologiju Beograd, sa svojom radnom jedinicom u Leskovcu, u kojoj on radio kao Rukovodilac, vršio dugogodišnja ispitivanja na ovom prostoru  počev od 1965. pa do 2006. godine.

Istraživanje brda Hisar od strane Geozavoda otpočela su inženjersko-geološkim istraživanjima područja aktivnog klizišta na Hisaru za potrebe sanacije klizišta u zoni Hisarske ulice i Spomen parka (neposredno iza raskrsnice Hisarske ulice i puta Leskovac – D. Jajina(1975.godine), zatim inženjersko-geološkim uslovima fundiranja vodovodnog rezervoara i seizmičkom mikrorejonizacijom  na lokaciji ‘’Hisar ‘’ u Leskovcu (1984), inženjersko-geološkim uslovima izrade cevovoda, vodovodne i kanalizacione mreže i rezervoara na brdu Hisar (1995), detaljnim inženjersko-geološkim istraživanjima terena za potrebe DUP-a dela bloka 40 na severoističnim padinama Hisara (1998.god.), kao i inženjersko-geološkim istraživanjima terena  za potrebe rekonstrukcije Hisarske ulice (2002.god.) – taksativno navodi Tasić.

Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, kartiranja terena i bušenja istražnih bušotina, detaljno je upoznat litološki sastav terena i urađene inženjersko-geološke karte, profili terena itd.

U litološkom pogledu, teren je predstavljen posmatrajući profil terena odozgo naniže:

–          Nasutim  tlom ( prašinaste gline, građevinski šut i krupne valutice),

–          Deluvijalni sedimenti predstavljeni peskovitim glinama i peskovito-šljunkovite gline

–          Jezerski sedimenti – peskovi, glinoviti i prašinasti peskovi, slabo vezani peskovi, glinoviti šljunak, šljunkovita glina

–          Laporovite i peskovite gline

ISTINA ILI MIT – Šta bi radili da proradi vulkan na Hisaru?

Kako je i koleginica  Tijana Miomčilović navela  leskovačko područje je bilo južna granica nekadašnjeg Panonskog mora, tačnije jezera,  tako da je njegovim povlačenjem ostalo izdignuti brdo Hisar, na šta ukazuje i potvrđuje litološki sastav terana  brda Hisar, o kome sam napred pisao. Brdo Hisar je sedimentnog porekla, nastalo istaložavanjem jezerskih sedimenata u geološkoj prošlosti, a ne nikav ostatak vulkana, jer vulkanskih stena nema na brdu Hisar. Takođe izradom duboke  istražne bušotine do 1500m  dubine u reonu sela Kumarevo, nisu registrovane  stene vulkanske stene. Do dubine od 870 m registrovani su neogeni sedimenti predstavljeni peskovima,glinama, peskovitolaporovitim glinama i laporovitim glinama,a od 870m dubine do 1501m,  registrovane  su čvrste stene kompaktne stene tzv.kristalasti škriljci sa pukotinama ispunjenim kalcitim – objašnjava Tasić.

Naime, to su regionalno metamorfne stene u kojima je usled promene fizičko-hemijskih uslova došlo do promene njihovog prvobitnog sastava i/ili sklopa.  Ove stene su najčešće podeljene na kristalaste škriljce i masivne metamorfne stene. Tu spadaju argilošisti, filiti,škriljci, mikašisti i gnajsevi. Ovi kristalasti škriljci su najstarije stene paleozojske starosti i to nisu vulkanske ili magmatske  stene.

Magmatske stene se drugačije nazivaju i eruptivne stene. Nastale su očvršćavanjem magme u Zemljinoj unutrašnjosti odnosno očvršćavanjem lave na površini Zemlje. Prema mestu nastanka magmatske stene se dele na izlivne (efuzivne) i dubinske (intruzivne).

Dubinske (intruzivne) magmatske stene su granit, sijenit,  diorit,  gabro i peridotit a izlivne magmatske stene su riolit,  trahit,  dacit,  andezit i bazalt.