Leskovac je na vrhu lestvice najnerazvijenijih gradova, sa najnižom prosečnom zaradom u Srbiji i skoro 20.000 nezaposlenih, ali to ne smeta da kafići u ovom gradu budu prepuni i da se traži stolica više usred popodneva.
U dva najpopularnija kafića oko 13 časova se skoro svakodnevno čak stoji u redu i čeka da se oslobodi neki od stolova
Kafići su puni gostiju i usred radnog vremena, pored svakodnevnih obaveza, uvek spremni za produženi espreso ili jednu gorču, pričaju nam konobari.
Svakog dana je tako i to barem tri puta dnevno. Napuni se ceo kafić i ljudi čekaju u redu da zazuzmu svoje mesto. Zadržavaju se uglavnom po sat vremena ili više. Naručuju uglavnom kafu ili točeno pivo. Priča se da se nema para, a dnevni pazar nam je svakodnevno preko 100 hiljada – kaže nam šef sale jednog od najpopularnijih gradskih kafića u centru Leskovca.
Možda je njegovo čuđenje oko kukanja nad nemaštinom i opravdano ako se uzme u obzir da u tom kafiću cene nisu ništa jeftinije nego u prestonici. Tako je najjeftinije točeno pivo 160 dinara dok običan espresso košta 100, a popularni kapućino 120 dinara.
Jedni su nezaposleni i nemaju ni potrebu ni problem što ništa ne rade u životu. Oni uglavnom imaju tate i mame koji su, na ovaj ili onaj način, stekli pozamašnu imovinu. To su oni što ih zovemo “tatini i mamini sinovi”, mada bih ja rekao da se to više odnosi na devojke i žene jer mnogo njih ima i bogate muževe pa i ne moraju ništa da rade. Dolaze skoro svakodnevno, doručkuju između 10 i 11 časova, obično ne poruče jedno već više pića odjednom. Npr. naruče za sebe kafu, đus i vodu, pa posle sat vremena ponove sve to uz još nešto da se prezalogaji. Jedna je devojka dolazila svakodnevno kod mene u prvu smenu, nikad pre 11. Za mesec dana je ostavila oko 30.000 dinara samo za kafe, sokove i doručak, sama ili sa prijateljicama. Uvek ostavlja i bakšiš, pa se sada već pozdravljamo po imenu – priča nam konobar, koji ne želi da mu se otkriva identitet.
Sem nezaposlenih, često se za stolovima mogu sresti studenti i srednjoškolci
Iako su razlozi za odlazak u kafić među omladinom “blejanje, smaranje, ispijanje kafa”, jedan stariji sugrađanin je citirajući Miku Antića pokušao da otkrije razlog zašto su kafići i radnim danima puni.
Kako kaže, u kafanu se odlazi kako bismo se videli sa starim prijateljima i popričali o novim stvarima, a najbolje vreme za to nije ni noć ni vikend.
A zašto je kafa u Lebanu duplo jeftinija nego u Leskovcu pročitajte klikom ovde
Ostavite odgovor