Suočeni sa velikim smradom iz kanalizacije, meštani Podvorca su 1999. godine otkopali zemlju, izvukli cevi i isprali ih u obližnjoj Veternici, noseći ih na ramenima. Naselje je na kratko izgubilo neprijatan miris, ali se brzo vratio vonj, budući da su se iste propusne cevi, dodatno polomljene prilikom pranja, vratile u staro stanje.
Od tada je prošlo 18 godina, ali se u ovom romskom naselju ništa nije promenilo. Kanalizacija je i dalje stara, vodovodna mreža takođe, a smrada nema samo samo kada dunu jači vetrovi, ili kada stegne mraz.
PODVORCE MESTO GDE SE ASFALT PRETVORIO U ZEMLJU
Iako imaju takav status, nezadovoljni su uslovima stanovanja, pre svega rupama na asfaltu nalik na kratere, koje su se mestimično pretvorile u zemlju.
„Kada ovde prođe vozilo udari u rupe pune kišnice pa nas sve okupa“, veli meštanka ovog naselja.
Kvart Podvorce u srcu Leskovca jedan je od najstarijih u gradu na Veterniic, a njegovi stanovnici sebe smatraju starim Leskovčanima jer su se ovde doselili, tvrde, još u 16. veku.
Romi u Podvorcu, jednom od tri gradska naselja, skoncentrisani su u dve ulice, u Ulici Zeke Buljubaše u Poprečkoj ulici i Đermanovićevoj ulici, ali najgori kolovoz je u onoj prvoj, središnjoj ulici. Kvart je gusto naseljen, kuća uz kuću, sa oko 700 domaćinstava. A kolovozi tesni i puni dece, koja vešto izbegavaju rupe na kolovozu.
Na prvi asfalt ovde je zamirisalo pre 15 do 20 godina, a rupe su krpljene samo jednom, ili dva puta, prisećaju se stariji meštani. U ovakvom stanju kolovozi su već nekoliko godina.
„Kao da smo u getu. Asfaltira se svuda, nas preskaču, pozivajući se uvek na neke projekte, pa kada će da se realizuju ti projekti“, komentariše Rajko Elezović.
Meštani s kojima smo razgovarali žale se i na lošu kanalizacionu i vodovdnu mrežu, odnosno, staru sa azbestnim cevima, koja se često izliva prilikom velikih padavina. U Leskovcu se već godina menjaju te stare cevi, ali do romskog naselja u Podvorcu se još nije stiglo.
KANALIZACIONE CEVI PRALI U RECI
„Doduše, pre dve godine su nam ovi iz JP Vodovoda čistili kanalizaciju“, veli jedan od romskih starešina koga smo zatekli u Domu kulture, ali se priseća i događaja iz 1999. godine.
Kao i u ostalim delovima Leskovca, i u Podvorcu ima siromašnih i malo imućnijih, onih sa udžericama i sa velelepnim kućama, u zavisnosti od toga kako se ko snašao. Kuće leskovačkih Roma, bez izuzetaka, su unutra čiste, domaćinske, ali njihova naselja su prljava, što se vidi i po otpadu na ulicama, iako komunalna preduzeća redovno prikupljaju i deponuje smeće, pa se i iz ovog kvarta šire neprijatni mirisi, posebno tokom jakih vrućina i kišnih padavina.
Čak i ispred Doma kulture, centralno mesto okupljanja, stanje je slično. U prostorijama ovog doma zatekli smo nekoliko romskih starešina, ali niko od njih nije hteo da stane ispred našeg objektiva uz obrazloženje da se „ne zameri“, a predsednika Saveta Mesne Mesne zajednice Marko Crni Petra Kurtića nismo mogli da pronađemo. Rečeno nam je da je neaktivan i da se retko pojavljuje na sastancima.
Romi su uvek imali svog predstavnika u gradskoj vlasti, koordinatora za romska pitanja. Od nedavno taj posao obavlja Dalibor Mihalović, kao vršilac dužnosti.
Ni on nije želeo pred naše kamere, ali nam je u telefonskom razgovru kazao da se problem Podvorca rešava.
„Zahtevi za renoviranje Zeke Buljubaše, dela Porečke i dela Đermanoviće ulice predati su JP „Urabanizam i izgradnja“, kao i zahtev za promenu vodovodne i kanalizacione mreže, za koje će se uraditi planovi, nakon čega slede dozvole“, kazao je Mihajlović Jugmedii, ali nije mogao da precizira rokove početka radova, budući da se obaveze koordinatora prihvatio nedavno.
No, uprkos nezadovoljstvu u Podvorcu, i mnogi mešatni nisu bili radi da govore uslovima stanovanja. „Navkli smo“, kažu, „oduvek je tako bilo“, odmahuje rukom stariji čovek dok sedeći na stepenicama posmatra prometnu ulicu.
Ostavite odgovor