Lepa Leskovčanka, jorgandžijska ćerka, živela je u dva veka po evropksim normama. Bila je književnica, proputovala Evropu, napisala i komediju „Leskovčanin u Parizu”. U Italiji se srela sa kraljicom i papom. U njen dom u Leskovcu svraćali su i poslednji Obrenovići, a kraljica Draga bila joj je prijateljica.
O Natalija Arsenović Dragomirović, nekada poznatoj, lepoj, nadmenoj i iznad svega pametnoj ženi književnici, Milan Ž. Trajković pisao je još kao student istorije, a potom izdao i knjigu, kojom je kroz lik autorke “Leskovčanin u Parizu”, još jednom podsetio da je Leskovac bio Evropa i u vreme Obrenovića.
Milan Ž. Trajković, master istoričar, pripada grupi mladih srpskih naučnih radnika
“Natalija Arsenović Dragomirović uspela je da se izdigne i da bude zapamćena u istoriji Leskovca kao prva žena pisac pozorišnih komedija. Njeno delo „Leskovčani u Parizu“ napisala je dok je boravila u Parizu. Njeni zemljaci, Leskovčani, posećivali su je u njenom domu, pa je ona imala prilike da od njih sazna kako su se snalazili.Mogla je na licu mesta da sagleda sudar modernog sa arhaičnim, različite etičke norme, različite kulture i nosioce tih kultura. Pored ove komedije napisala je i dela „Bisernu Kneginju“, „Udaj mi ženu“, „Kapetan Milan“ i započela je komediju o poznatom leskovačkom predratnom advokatu i narodnom poslaniku pod nazivom „Toške“ – priča Trajkoivć.
Natalija je prvo dete poznatog leskovačkog jorgandžije Tase Đorđevića, zvanog Tasa Baba i Jelene. Rođena je u Pop Milunovom (Kekinom) sokačetu, sada ulica Vladimira Nazora broj 2, u širem centru grada. Imala je sestru Julu i dva brata Božidara i Vladu.
Kao lepa devojka, rano je počela skretati pažnju okoline. Pričala je priče koje je sama izmišljala, ili je već postojećim pričama znala da da neku svoju notu koja bi ih učinila još zanimljivijim, objašnjava autor knjige.
Još kao devojčica sanjala je o životu na visokoj nozi, životu koji joj Leskovac ni u kojoj varijanti nije mogao ponuditi.
U svojoj sedamnaestoj godini se upoznala sa studentom farmacije Ljubišom Arsenovićem iz Niša i za njega se udala. Udala se nasuprot želji svog oca, ali je buntovni duh Natalije pobedio. Zapretila je da će sebi oduzeti život ako za njega ne pođe i otac je pristao.
Tokom Prvog svetskog rata, Natalija zajedno sa svojim mužem Ljubišom, tada sanitetskim oficirom, preko Albanije odlazi za Solun, a iz Soluna za Pariz. Posle rata Natalija i Ljubiša se vraćaju u Jugoslaviju 1922. godine i jedno vreme provode u Sarajevo. Iz Sarajeva odlaze za Beograd, gde se 1924. godine razvela od Ljubiše. Natalija se 1928. godine udaje za Milivoja Dragomirovića, advokata i kraljevskog javnog beležnika u Novom Sadu. U Novom Sadu je živela do smrti svog muža 1968. godine, a posle toga odlazi u Beograd gde je kupila stan u kome je i umrla.“
Kontroverzna lepotica
Da bi se potpuno sagledale njene osobine i sve komponente koje su sačinjavale njenu ličnost, mora se istaći i njena kontraverzna osobina saopštavanja podataka o sebi, svom radu, o ljudima sa kojima se sretala i događajima u kojima je imala udela, nastavlja Trajković.
Povodeći se kompleksom više vrednosti i uobraziljom, sebi je prepisivala izvesnu superiornost i važnost u društvu u kome se kretala. O gostima iz Leskovca, koji su joj dolazili u Novi Sad ili kasnije u Beograd, govorila je sarkastično da su joj došli „gosti iz provincije“. Neki detalji njenih priča izmišljeni su, nestvarni i skoro fantastični. Pričala je da dok je boravila u Italiji, srela se sa italijanskom kraljicom i rimskim papom, i uz njihovu pomoć oslobodila svog muža Ljubišu iz zatočeništva u Austriji. Pričala je da su u njen dom u Leskovcu svraćali i poslednji Obrenovići, a da se ona sama družila sa kraljicom Dragom – objašnjava istoričar.
Umrla zaboravljena u 93. godini života
Od nekoliko njenih komada prikazivan je samo „Leskovčani u Parizu“ i to u Skoplju, Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Leskovcu….Premijera ovog komada je izvedena u Skoplju, marta 1926. godine. U Leskovcu je predstava igrana tri puta, a interesantan je podatak da je Mihajlo Vesić u Beogradskoj operi ovaj komad režirao kao mjuzikl.
Ostavite odgovor