Umro je drug Tito – i tada je počelo: Leskovčanin Miodrag M. Ilić je iz rodnog grada otišao za Beograd snimio singl „Ne idi ago“ (kao pevač) i tad se prvi put na ploči pojavljuje ime „Južni vetar“ koji je uprkos velikom otporu medija i sredine u kojoj je stvoren, srušio sve postojeće standarde na estradi i u diskografiji.
Zvuk južnog vetra, koji je stvorio ovaj naš sugrađanin, kasnije poznatiji kao Mile Bas, promenio je ne samo muzičku scenu već i mentalitet tadašnje Jugoslavije; ostavio uticaj čije posledice su nesagledive i dan danas nezaobilazne u svakodnevnom životu.
Sve vezano za najveće tiraže, najveće hitove, najveći broj kafanskih pesama, najposećenije koncerte, vezano je za Južni vetar. Iza svega toga stajao je jedan čovek – Mile Bas, što ga čini najuspešnijim kompozitorom svih vremena na Balkanskim prostorima, i to u svim muzičkim žanrovima.
U drugom razredu srednje škole, kad mu majka i otac kupuju na kredit prvu gitaru, ulazi u svet muzike. Prve akorde na gitari naučio je svirajući pesme Bitlsa, a ubrzo počinje da svira na igrankama. Sticajem okolnosti bilo je potrebno da neko u grupi svira bas, pa je to pripalo njemu, što ga je na samom startu bavljenja muzikom i opredelilo za taj instrument. Prva bas gitara bila je „ručni rad“, kao i prvo pojačalo. Brzo je stekao ugled dobrog bas gitariste, kao i nadimak „Mile Bas“ – piše u biografiji ovog Leskovčanina.
Jako mlad je osetio gorčinu prve ljubavi, kao i surovost borbe za opstanak, što se odražava u skoro svim pesmama Južnog vetra: nema stada, sena i plašćenja, već mnogo više opštih mesta kao što su boem, crvenovino, prevara, ljubav iz daleka, sećanje na nju, izdaja, brat i rat. Dovoljno da masa „terorisana šlagerima i Bregovićevim rokom pomahnitai seče vene na pesme Mileta Basa koje koketiraju sa glasovima „kockara“ Mileta Kitića, nadrealne Šemse Suljaković i mlade simpatične Kosidolke Dragane Mirković. Iako je za sve kriv zapravo Sinan…
Malo je poznato da se Mile najpre bavio rok muzikom, a pre nego što je došao u Beograd 1977, svirao je sedam godina po kafanama širom bivše Jugoslavije. Po dolasku u prestonicu postaje član orkestra Ace Stepića, gde je proveo četiri i po godine. Paralelno sa tim, počinje da gradi i svoju karijeru studijskog muzičara. Vremenom osniva studijski ansambl „Košutnjak“ koji je i preteča ansambla „Južni vetar“.
A onda se desio Sinan Sakić 1982. godine i njegov album Miko druže moj.
Njegov glas je definisao žanr Južnog vetra. Sinanu je ovo bila 2. ili 3. ploča i fascinantno je koliko je produkcija Južnog vetra od njega napravila biće polubožanskog karaktera. Pre toga sarađivao je sa “konvencionalnim” autorima i tih nekoliko pesama su nešto što bi mogao da otpeva bilo ko od pevača B lige iz bilo koje diskografske kuće – smatraju blogeri Nikola Korać i Ognjen Lopušina.
https://www.youtube.com/watch?v=f-6kgPJwGz4
Nije sve, međutim išlo baš glatko. Nakon prodatih 2.000 kaseta stvar je malo zapela, sve dok izvesna firma iz Tuzle nije naručila 5.000 primeraka nakon čega se cela priča zahuktala. Skoro 100.000 prodatih kaseta kasnije svima je bilo jasno da revolucija narodne muzike može da počne.
Od tog trenutka počinje zlatni vek Južnog vetra i traje sve do kraha Jugoslavije i tržišta početkom zlokobnih devedesetih.
Mile Kitić. Kemal Malovčić, Šemsa Suljaković, Sinan Sakić, Drgana Mirković – postali su zvezde zahvaljujući ovom čoveku.
Bukvalno sam gladovao sa svojom porodicom. Onda sam shvatio da neki ljudi od kojih sam u autorskom smislu mnogo bolji, žive u izobilju. Oni su bili praktični, gledali su šta narod želi. Kad sam to uvideo, onda su počele stvari da se menjaju, ja sam imao šta da jedem, a mogao sam i da razmišljam da kupim svoj stan – priča Miodrag Ilić, dakle Mile Bas, osnivač Južnog vetra, orkestra čijih je pet izvođača gospodarilo jugoslovenskom estradom.
Južni vetar je do ekstrema doveo orijentalne zvuke u onome što se u početku smatralo novokomponovanom narodnom muzikom, Diskosu iz Aleksandrovca omogućio da radi u tri smene, sa ergelom zavijajućih grla punio sportske dvorane i stadione, otkrivajući onima što se nisu pravili slepi da Jugoslavija sa svih svojih šest republika i dve autonomne pokrajine, nije država fanova Ekatarine velike, Azre, Idola, Josipe Lisac, Šarlo akrobate… nego majka domovina onih što iz sve snage pevaju: Izdali me prijatelji, izdao me brat, izgubila sve sam bitke, al’ još vodim rat.
Nikad se nije znalo ko je u stvari naša najveća publika. Da li Srbi, da li Muslimani, da li Bugari, da li Makedonci… Čak imamo fanove i u Hrvatskoj, Mađarskoj… Ima i onih tužnih anegdota iz rata u Bosni i Hrvatskoj. Pucaju jedni na druge, a jedni i drugi pevaju pesme od Šemse i od Sinana – priseća se Mile.
A mi vas u nastavku prisećamo neke od najvećih hitove Južnog vetra koji su promenili sve:
https://www.youtube.com/watch?v=Xrmopqix8oQ
https://www.youtube.com/watch?v=uJ-RdYE9Oek
https://www.youtube.com/watch?v=3u8SDyPnPmw
https://www.youtube.com/watch?v=OPyzI3IJapM
https://www.youtube.com/watch?v=eFCnNIJf7eA
https://www.youtube.com/watch?v=4wKhCyg4FRM
Ostavite odgovor