Njen život je uzbudljivi roman. Živela je u sada već tri države. U Crnoj Gori se rodila i kao tromesečna beba završila u albanskom logoru, pa je u vreme Drugog rata na Kosovu, u Glogovcu ranjena u nogu, a od 1959. živi u Leskovcu gde je ceo život pešačila, doručkovala čašicu rakije, meze sa belim lukom i slaninu.
Više ne pešači jer su je sa 101 godinom izdale noge, ali njen doručak je i danas potpuno isti.
To je Danica Bulatović, majka trojice sinova i dve kćeri, devetoro unuka i još toliko praunuka.
“Moja majka je dočekala duboku starost nešto zbog gena, ali više zato što je ceo život pešačila. Znala je da od Leskovca do Leca kod Medveđe, gde su živeli roditelji moga oca, prepešači 60 kilometara i da se na isti način vrati nazad. Ali, lično mislim da dugovečnost duguje i ishrani. Od kada je znam pa sve do danas, ona svakoga jutra popije čašicu rakije uz meze i beli luk, a potom doručkuje slaninu. Tako je i nas hranila”, priča njen sin Božidar Bulatović (70).
Slavljeničku tortu dobila je od gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića
Danica Bulatović imala je samo tri meseca kada je sa majkom Dragunom i sestrom Marijom od 7 godina na silu odvedena u logor u Albaniju. Bilo je to 1917. godine. Draguna, mudra i hrabra Crnogorka uspela je da sa nekoliko logoraša izvuče iz pakla i sigurne smrti svoju decu tako što je utekla čuvarima i vratila se u svoj dom u Kolašinu.
Danas živi sa Božidarem, ćerkom i unukom Markom. Zdravlje je odlično služi, lucidna je, ali ne čuje dobro i noge su joj oslabile pa ne silazi sa petog sprata u zgradi u Ulici Slobodana Penzića, nedaleko od centra Leskovca.
“Iako ne čuje, ona je veoma vesela i svesna, pa i danas voli da mi priča neke detalje o svom životu”, kaže unuk Marko.
Danica Bulatović imala je samo tri meseca kada je sa majkom Dragunom i sestrom Marijom od 7 godina na silu odvedena u logor u Albaniju. Bilo je to 1917. godine. Draguna, mudra i hrabra Crnogorka uspela je da sa nekoliko logoraša izvuče iz pakla i sigurne smrti svoju decu tako što je utekla čuvarima i vratila se u svoj dom u Kolašinu.
U vreme Drugog rata živela je u Glogovcu.
Danica je radila kratko u nekadašnjem otpadu “Inos”, 16 godina, i danas prima penziju od 14.000 dinara
“Srbe su onda pljačkali. Neki Albanac došao je da opljačka i našu kuću. Hteo je da uzme najpre majkinu šivaću mašinu, ali ona nije dala, borila se sa njim. Kako bi je uplašio, upucao je u nogu. I danas ima ožiljak, ali mašinu je odbranila”, priča njen sin.
Posle rata se udala i sa suprugom i decom do 1956. godine živela u Obiliću, a potom se porodica preselila u Leskovac, gde je Blagoje stekao penziju u nekadašnjoj metalskoj fabrici “Rade Metalac”.
“Bila je majka hrabrost. Jaka, neustrašiva žena. Iako su očeva i njena primanja bila niska, nismo ni za šta patili. Ona je umela od ničega da napravi punu trpezu”, priseća se Božidar dok ga majka slavljenica sa smeškom posmatra čitajući sa usana njegove reči.
Ostavite odgovor