1.dan
U početku ne beše ništa.
I reče neki iz opštinu aj će gu zabodemo na glavnu ulicu.
I razvukoše ljudi tezge, ckare, šatori i ringišpili k’o što gi beše zapoveđeno.
I naplatiše gi zakup.
I dođe narod od sve strane, staro i mlado, banjano i nebanjano, pismeno al’ poviše nepismeno, i oni što inventar u grad beoše i neki što gi prvi put u život vidim i nabiše se svi u jednu ulicu.
I binu na sred ulicu razvukoše da gu ne mož zađeš ni otud ni odovud.
I pucaše vatromet i sve se treseše.
I poče cirkus.
2.dan
I vidoše ljudi da je dobro, pa se dovukoše i drugi dan.
I postaviše krušku za udrenje i nazvaše gu „Boxer“. I sabraše se oko nju svakakvi, s tarzanke i farbani pramenovi, s maj’ce i do pola goli, tetovirani i s kanu šarani.
I udriše gu svi što znaju pesnicu da stegnu jako, neki po tri metra zalet uzimaše, al’ ‘iljadu poena ne napraviše.
A dvojica nejaki gu promašiše pa trotoar cunuše.
3.dan
Trećeg dana reko’ sebi „i ja ću iskočim“.
I bi iskačanje.
I gleda mesište levo, girice desno. Al’ krofnice američke izedo iz Manojlovce što stigoše.
I na pola put dimeše majstori s ckaru pa mora i pljeskavicu da kupim. I svi prilozi turašem jer 200 dinara koštaše. I svitke mi na oči izleteše od dim dok čekašem. I do sutra na ćumur mirisa, jer koža beše upila.
I džabe se tad kupa.
4.dan
I četvrti dan vrčkolj ljudi imaše.
I idoše u dve kolone na tam’ i na ovam’ k’o zamajeni. I razgleđuvaše pojeftine pljeskavice da nađev. Al’ od 200 dinara pojeftino nemaše.
I najgolemu pljeskavicu napraviše al’ u Ginisa se ne ni ovu godinu ne upisaše, jer ovi iz Ginisa s knjigu ne dođoše.
I pivo svi piješev, a posle ćoške po cel grad zamočuvaše.
I grad postade kočina.
5.dan
A peti dan pod šator sedomo. I izbiše ni bubne opne s trube i gočevi. I konobari ne odraše za pare i beše im merak.
I neki na glavnu binu pevaše pa se muzike izmešaše. A u glavu ni sve tutnjaše.
I dom si odo da se šljepošem u krevet.
I beše spanje.
6.dan
Šestog dana Bog stvori životinje – ovce, bivoli, praci i jaganjci. I svi na ckaru završiše.
I Dragana Mirković dođe.
I sjatiše se da gu gledav i Kurta i Murta. I po trotoar od kola ne mogaše da se prođe, pa preko haube ljudi ripaše. I beše psuvanje.
I upališe pauk pa gi izdizaše pola, pa narod kukaše i kazne plaćaše. I beoše pare u budžet.
A kad na glavnu ulicu svi iskočiše zamalo se jedni na drugi na til ne ukačiše.
I rekoše jedni drugima begajte će izginemo u gužvu.
7.dan
A sedmi dan roštiljdžije odlučiće će odmoriv, pa bajate pljeskavice prodavaše. I beoše dva tri trovanja, al’ ljudi mozak ne nabraše nego još jedoše.
I u dvanajes sati se zadnje ckare zagasiše i šatori razmontiraše.
I milicajci pijanu stoku apsiše pa u stanicu teraše.
I odoše si svi, a đubre do gušu ostaviše.
I bi roštiljijada.
AUTOR: Koe ima po grad
Ostavite odgovor