Na žalost, u našem gradu je naglašen momenat klasne i ekonomske razlike i nejednakosti
Ako prošetamo ulicama Leskovca i pogledamo šta ljudi nose i kako su odeveni, videćemo da se prepliću razni stilovi i uplivi.
Faktori koji utiču na osobu da se opredeli za ovu ili onu vrstu garderobe, uglavnom su lični afiniteti, ali tu je i ekonomski memenat, koliko je novca osoba u mogućnosti da izdvoji da bi kupila određeni odevni predmet
Osobe zaposlene u institucijama koje imaju obavezna pravila oblačenja (dress code), nose poslovnu garderobu, takozvani, japi-stil. On najčešće podrazumeva, odelo, košulju, kravatu i kožne cipele – za muškarce, dok su žene odevene u poslovne kostime koji se sastoje od košulje, sakoa i suknje ,,do pola kolena,, . To su ljudi koji rade u bankama, kompanijama ili se bave marketingom.
Kontrast ovim ljudima predstavljaju Leskovčani slabijeg socijalnog i ekonomskog statusa, koji odeću uglavnom kupuju kod ,,Kineza,, – misli se na prodavnice i robne kuće koje prodaju stvari kineskih proizvođača, ili u prodavnicama starih stvari (second hand). Ovde je naglašen momenat klasne i ekonomske razlike i nejednakosti.
Da tema mode, ne bi odvela u ,,neželjene vode,, , treba pomenuti da je pre desetak godina u svetu bio jako popularan modni stil koji kombinuje neki komad markirane garderobe, najčešće retro – što znači da je odevni komad star najmanje desetak godina, ali je brendiran, sa garderobom koja je kupljena u prodavnicama starih i polovnih stvari. Ovaj stil se zove nezavisan, ili na engleskom ,,indie,, .
Mlađe generacije Leskovčana se ne razlikuju puno po pitanju mode i mogu se podeliti u dve grupe – oni koji su modni stil formirali na osnovu trenutnih medijskih poruka, onga što vide na televiziji, i mladi – obično studenti ili pripadnici nekih potkultura. Prvoj grupi su najčešći uzori po pitanju odeće estradne zvezde – pevačice, starlete, ono što vide na televiziji Pink, u ,,Parovima,, i sličnim emisijama. Sve je to iskombinovano sa uplivom ,,Seks i grad,, na srpski način, kod devojaka, duga kosa i visoke štikle. Ponovo, da ovo ne bi izgledalo kao kritika nečijeg modnog izbora i stila ili edukacija dece po pitanju ,,kulturnog,, i ,,nekulturnog,, , treba pomenuti da je Srbija demokratska država i da je svakome dopušteno da oblači ono što želi i da izgleda kako hoće.
Studentska populacija se u Leskovcu može prepoznati po ležernijoj garderobi, uniseks trend – pantalone ili farmerice nose i devojke i muškarci, majice, bluze, patike. Čini se da je poenta u udobnosti prilikom kretanja i obavljanja svakodnevnih delatnosti. Pored njih, tu su i pripadnici potkultura raznih vrsta, hip-hoperi, pankeri i slično, oni kroz stil neguju obeležja grupacije kojoj pripadaju.
Iz svega možemo zaključiti da to što nosimo uveliko određuje i opisuje naše mesto u društvu na više načina – određuje naš status, kojoj socijalnoj i klasnoj grupi pripadamo, može reči nešto o našoj ekonomskoj poziciji. Pored svega, ne treba zaboraviti da nije sve baš onako kako izgleda i kako se na prvi pogled čini. Kako dela govore više od reči, ne treba isključiti mogućnost da se neki mladi kraljević nije prerušio u prosjaka.
Marija Parvinja
Ostavite odgovor