U jelecima, suknjama, šalvarama, čarapama, kaftanima, košuljama i bluzama, šalovima i lutkama u narodnoj nošnji, Olivera Pešić iz Leskovca utkala je ceo svoj život.
Svaki motiv i svaka kreacija je njena ideja i njen rad
Od detinjstva izrađujem narodnu nošnju. Penziju sam stekla radeći u fabrici na razboju i u trgovini, ali je vez bio i ostao moja duša. Pre nego što počnem da radim, napravim šemu, prizivajuću u sećanju vezene motive na nošnjama moje bake i prabake – priča ova Leskovčanka.
Njeni najbolji kupci su naši ljudi koji žive u inostranstvu.
I ovde uspem nešto da prodam, ali slabo, nema se. Samo ko mora izdvoji 3.000 za jelek, 5.000 za bluzu i suknju ili 3.000 za lutku – objašnjava.
Olivera ima tri sina i ćerku, dvadesetoro unučadi, a ima i praunuke, ali među njima nema naslednika svog zanata.
Nažalost, nikog ne zanima ovaj ručni rad. Svi imaju svoje profesije, svi su uspešni ljudi, a ja bih tako volela da svoje znanje prenesem unukama – kaže pomalo setno Olivera Pešić, žena sa zlatnim rukama.
Ostavite odgovor