Albanci sa Kosova masovno su od 2010. do 2015. godine kupovali stanove, zemljište i obradive površine u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kuršumliji, Prokuplju, pokazuju istraživanja pojedinih ruskih medija.

Po njihovim analizama, najveća pomama bila je u Nišu, gde je po nekim nezvaničnim podacima u poslednje tri godine oko 1.500 Albanaca kupilo stanove u tom gradu.

LESKOVAC IPAK BEZBEDAN?

Sa druge strane, trgovci nekretninama tvrde da situacija nije baš takva kako prenose mediji i da masovne prodaje imovine Albancima na jugu Srbije nema.

Vlasnik „Pegaz“ nekretnina Veljko Nikolić kaže da ni jedan jedini kvadrat u Leskovcu on lično nije prodao Albancima.

Ta priča se dugo vrti po čaršiji, ali je u praksi mnogo drugačije. Mi imamo ozbiljan udeo na tržištu polovnih nekretnina i znamo kakva je situacija. Nama su se javljale izbeglice sa Kosova, Srbi, koji su tražili uglavnom da kupe neko imanje na selu ili na periferiji grada kako bi prošli što jeftinije – tvrdi Nikolić.

SVE PO SLOVU ZAKONA

Ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji. Pre svega, jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.

Na primer: Albanac da Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u sudu naprave ugovor po kome Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, a kao garancija, to jest, zalog da će mu novac biti vraćen, navodi se pomenuta nekretnina.

Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanci postaju vlasnici stanova, a da pri tom ne ostave trag o kupoprodaji. Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko u tu priču su uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. Naravno, Albanci sa Kosova se i dalje smatraju građanima države Srbije, pa u tom smislu mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.

Problem je što oni ne priznaju Srbiji kao matičnu državu, pa iz tog razloga angažuju Srbe da obave taj posao za njih.

Zbog velikog priliva Albanaca sa Kosova prošle godine je Niš osvanuo oblepljen lecima sa parolom „Stop albanizaciji Srbije“. Međutim, nikada nije razjašnjeno od koga su leci potekli, pa su organizatori te akcije i danas ostali anonimni. U tom letku se navodi da su Albanci sa Kosova preko posrednika postali vlasnici preko 300 stambenih jedinica u samom gradu.