ČEŠLJANKA – Radosno veče gde ni jedna žena nije ravnonušna, sve plaču

Ako niste sa Juga Srbije, onda nemate pojma šta znači reč Češljanka! Češljanka, ili Češljanje – dođe mu ono što mlade van Srbiju imaju, samo bez striperi, već sa ujne, tetke, strinke, babe, užoj i široj familiji ženskog roda i naravno drugarice i komšike.

Kad zakažete svadbu, vlasnik lokala Vam odma ponudi salu za četvrtak pre svadbu, kako bi se mlada očešljala uz veselje i kako bi on naravno zaradio još malo preko već zakazano veselje.

Ne bih mogla da Vam kažem od kada je taj običaj, mislim tačan period, ali ja ga cenim da je ostao od oni pod koji smo bili 500 godine. Moje mišljenje, ne morate da ga uvažite

Elem, leskovačke snajke, retko da se udaju, a da pre toga ne naprave ovaj skup. Kada se dele pozivnice za svadbu, uz to – mladini roditelji podele i bombonke. Šarene, obično po tri u mrežicu, koje deca odmah izedu. Sad, em što imaš trošak za svadbu, obavežu te da ideš kod Vicka i čaše sa duboko dno da kupuješ.

Mladina majka je tad najponosnija majka na svetu. Ima da očešlja ćerku i da je pošalje kod svekra i svekrvu na obostranu radost. Tu nedelju kupuju se čokoladni likeri, vermuti i sva ostala ženska pića, jer tad i najveće seljanke postaju dame. Neke je čak i sramota da popiju pivo, pa se dave sladak ukus žestokog ženskog pića.

S priju se već dogovorili da na pola veselje upadne s pogaču (Za one ekstremnije, pogaču nosiv na glavu) i sa stotinak žene od njinu stranu. Stiže i taj četvrtak i veselje mož da počne!

Snajka s majku stiza prva u kafanu. Na glavni astal već su konobari postavili sitni kolači i slana peciva, kao i voćnu dekoraciju koju niko sem decu ne pipne. Snajka se odma namesti da se slika, a zvanice već počinju da pristizaju. Ispred kafanu muževi su već uveliko dovezli svoje (Ili tuđe) žene, prave krug i vrćaju se dom. Tuj na nji večeras nije mesto. Sa već kupljene čaše sa duboko dno ili one vinske, ulazaju jedna po jedna i čestitaju veselje na snajku i njenu majku. Sve žene sveže ondulirane i na štikle odma se vataju u kolo i igraju uz Vericinu pesmu ,, Pepeljuga“, mladina majka vodi kolo. Konobari trče oko njih i služe onaj slatki liker, a one sve se smeju, jer su se odma ,,napile“. Mladina majka je i dalje na levi.

Posle neki pola sat igranje u krug oko astali, muzika prekida trenutnu numeru i sad – Zavisi od domaćicu počinje da peva ,,Šotu“ ili ,, Pepeljugu“ ponovo.

Svekrva prva stoji pred vrata, u desnu ruku pogača, u levu novčanik oči da ti istera. Snajka i njena majka dočekuju novi gosti. Čim se svekrva ispozdravi sa užu familiju, pogaču premešta u levu ruku, iljadarku zalepi na pevača na čelo, novčanik pod mišku i zavede kolo. I tako tri četiri pesme, dok se žene koje je prija dovela ispozdrave. Onda sledi OBIČAJ.

Sad, imamo ekstremni slučajevi i oni obični. Ekstremni donesu vagu s koju se meri na pijac, svilen jastuk i ogledalce. Ovi obični vagicu preskoče. Kažu kad staviš vagu pod jastuk, snajka će rodi muško dete. Mada, pol deteta se odavno zna, jer snajka zašla u šesti mesec.

Daklem, stave vagicu, pa jastuk – ili jastuk bez vagicu. Na jastuk sedne snajka, oko nju se skupe sve žene. Muško malecko dete drži naopački okrenuto ogledalce, pokriveno s maramicu, a drugarice se naređaju oko njenu glavu. Počinje ČEŠLAJNKA!

Sa obrnut česalj naopačke, počniju da je maze po kosu, dok ostale žene pevaju ni malo laku pesmu.

TEŠNJA SE OD KOREN KORNAŠE,
ĆERKA SE OD MAJKE DELAŠE,
PRAŠTAVAJ MAJKO, PRAŠTAVAJ,
AKO SAM TI NEŠTO ZGREŠILA!

Onda sledi moj omiljeni deo pesme:

DO SADA SAM TEBE SLUŠALA,
OD SADA ĆU SLUŠAM SVEKRVA,
SVEKRVA, SVEKAR, ZAOVA, JETRVA,
I NAJMALO MI DEVERČE.

Ni jedna žena nije ravnonušna, sve plaču, jer će nekad i njihova ćerka da se uda i da ode od nji. Dobro, neke se i smeju, fala Bogu dočekale.

Izmane se svekrva s onu pogaču u vis, i snajka tad ne samo što može da ostane bez frizuru, nego jadna mož i bez glavu. Grabena pogača je bačena! Devoje se bacaju preko snajku, krše pogaču, da se momci grabe za nji. Preživela snajka se digne, uzne onaj češalj i očešlja neku devojku. Prvu koju očešlja, će se uda sledeća.

E sad, kad smo očešljali snajku, idemo da pojedemo nešto, da ne ispadne da se za džabe spremalo. Na tanjirčiki stavimo slano i slatko, sednemo i ne pričamo dok se tanjiri ne isprazne

Muzika kreće, dolazi mladin tatko, ujka, teča, čiča, budući muž, svekar, njegova muška familija. Neke su jedva dočekale muško društvo, a neke prvrću s oči na muževi.
Sve u svemu, veselje se nastavlja kao generalna proba svadbe. Tad i najveće dame se izuvaju i kače na astal, jer ih pesma pogodila.

Eto, ja sam došla sad od jedno takvo veselje, doduše ovo je bilo na neki nivo, čak sam i ja pila pivo, a ne liker. Samo sam tela da Vi na ovaj dijalekt dočaram lepotu leskovačkog, i samo leskovačkog veselja. Ako me razmete.

P.S – Moja majka se utepa od plakanje, ko da će me pa mene neko oženi.

Milica Nikolić ( 1994) srpska glumica i pisac iz Leskovca. Autor romana “ Bez granica“ i psihološkog romana po istinitim događajima „Koma“. Njen novi roman „Koma“ možete kupiti u Knjižari Stošić po ceni od 500 dinara ili poručiti OVDE

 

 


od

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *